Marina

Đorđe Balašević

A                           C#m
Marina, tek uz pomoc starih slika
A                      C#m
Jos mogu da se setim tvoga lika
F#m               D
I bude se tad neki nemiri zli
A                      D
I drugovima pricam da si moja bila ti
A   E                 A               E
Sav pijan od te lazi ko od dobrog rumenog vina


Marina, ti si bila moja plima
Marina, svetlo, tama, leto, zima
I verujem jos, u tome je spas
I cesto tako smisljam neki zivot za nas
A tada, javi mi se stvarnost setno, ko violina
Marina, ja jos iste pesme pevam
Marina, ja jos iste snove snevam
Iz nicega smeh jos stvoriti znam
Na kraju svake pesme ipak ostajem sam
I uvek cujem kako sumi more iz daljina
Marina, dal' cemo se ikad sresti
Ja ne znam kuda ce nas to odvesti
I dobro je to sto ne znamo kraj
Sad zbogom, necu reci da te volim, al' znaj
Marina, ti si bila moja pesma
I moja plima
Marina...Marina...Marina...Marina